Dekubitus, poznat i kao “rane od pritiska”, predstavlja oštećenje kože i potkožnih tkiva nastalo usled dugotrajnog pritiska na određene delove tela, često kod pacijenata sa smanjenom pokretljivošću. Ove povrede se najčešće javljaju na mestima gde je koža tanka i gde je kost blizu površine, poput pete, sedalnog dela, laktova, potiljka i lopatica.

Dekubitusi nastaju usled kombinacije više faktora, od kojih su najznačajniji:

1. Produženi pritisak: Dovodi do prekida cirkulacije krvi u tkivima, što rezultira njihovim oštećenjem.
2. Trenje i smicanje: Pokreti pacijenta, poput klizanja niz krevet, mogu oštetiti kožu.
3. Vlaga: Dugotrajna izloženost vlazi, što je često kod inkontinentnih pacijenata, slabi zaštitnu barijeru kože.
4. Nepravilna ishrana: Nedostatak proteina, vitamina i minerala može usporiti regeneraciju tkiva.

Prevencija je ključna kako bi se sprečilo nastajanje dekubitusa, a obuhvata sledeće mere:

1. Redovna promena položaja pacijenta: Nepokretni pacijenti treba da menjaju položaj svaka 2 sata kako bi se smanjio pritisak na ugrožena mesta.
2. Korišćenje specijalnih pomagala: Antidekubitni dušeci, jastuci i podloge ravnomerno raspoređuju pritisak.
3. Održavanje higijene: Redovno čišćenje i sušenje kože, uz korišćenje odgovarajućih krema za zaštitu.
4. Adekvatan unos hranljivih materija: Ishrana bogata proteinima, vitaminom C i cinkom doprinosi zdravlju kože i regeneraciji tkiva.
5. Edukacija porodice i negovatelja: Obuka o pravilnom rukovanju pacijentima smanjuje rizik od povreda.

Lečenje zavisi od stadijuma dekubitusa:

1. Prvi stadijum: Koža je crvena i bolna, ali netaknuta. Potrebno je smanjiti pritisak, održavati higijenu i koristiti zaštitne kreme.
2. Drugi stadijum: Površinsko oštećenje kože s pojavom plikova ili plitke rane. Rana se čisti blagim antisepticima, a na nju se nanosi odgovarajuća zavojska terapija.
3. Treći i četvrti stadijum: Duboke rane koje mogu zahvatiti mišiće, kosti i okolna tkiva. Potrebno je stručno čišćenje rane (debridman), primena specijalnih zavoja i eventualno antibiotska terapija kod infekcija.

Kombinacija sledećih metoda daje najbolje rezultate:

• Vakuum terapija: Promoviše zaceljivanje rane stvaranjem negativnog pritiska.
• Primena savremenih zavoja: Hidrokoloidni i hidrogelni zavoji održavaju vlažnu sredinu pogodnu za zaceljivanje.
• Hiperbarična oksigenacija: Povećava snabdevanje kiseonikom oštećenih tkiva.
• Lokalna terapija: Korišćenje antiseptika i masti koje ubrzavaju regeneraciju.

Terenske sestre imaju ključnu ulogu u prevenciji i lečenju dekubitusa kod pacijenata u kućnim uslovima. Njihova zaduženja uključuju:

• Procenu stanja pacijenta: Redovni pregledi kako bi se pravovremeno identifikovale rane.
• Primena terapije: Stručno čišćenje i previjanje rana.
• Edukacija porodice: Informisanje o pravilnoj nezi i prevenciji.
• Psihološka podrška: Održavanje motivacije pacijenata i njihovih porodica.

Uz stručnu negu, pravilnu higijenu i odgovarajuću terapiju, moguće je smanjiti rizik od dekubitusa i poboljšati kvalitet života pacijenata.